Марианна Иванова
 
 
 
 
домашняя страница иконка контакты иконка карта сайта иконка английская версия иконка
 
  Справочник  
  Каким я вижу мир  
 

Саморазвитие

 
 

Мои интересы

 
 

Галерея

 
   

Министр здравоохранения Сербии Томица Милосавлевич

Проф. др Томица Милосављевић

Рођен је 1955. године у Крушевцу. ожењен, отац троје деце (супруга Мирјана, лекар).

Завршио основну школу и гимназију у Параћину (Дипломе Вук Караџић), а Медицински факултет Универзитета у Београду 1979. године. Магистрирао је 1983. године, а докторску дисертацију одбранио 1988. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Запослен је као редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, специјалиста интерниста. субспецијалиста гастроентерохепатолог, у Клиничком центру Србије у Београду.

Од октобра 2000. до 2001. члан Привремене управе Медицинског факултета, потом члан Колегијума декана ( до јуна 2002. године). Од фебруара 2001. помоћник директора Клиничког центра Србије и директор Клинике за гастроентерологију и хепатологију Клиничког центра Србије.

Аутор је 300 научних радова, публикованих у домаћој и страној медицинској литератури, предавач по позиву на више домаћих и међународних скупова.

Стручно се усавршавао у Минхену, Лондону, Амстердаму.

Од 1996-2000 председник Југословенског удружења за гастроентеролошку ендоскопију.Од 2003.године до 2006. био је председник Друштва колопроктолога Југославије. 1993. Године изабран је за члана International Gastro-Surgical Club. Од 2007. године члан је Америчког удружења гастроентеролога (American Gastroenterology Association).

Изабран је 2005. године за будућег председника Удружења гастроентеролога Србије, за период 2009-2013.

Од 2002. до 2006. године предводио државну делегацију (или био заменик шефа делегације) на годишњим скупштинама Светске здравствене организације у Женеви (маја) и Регионалног комитета за Европу (септембра), као и на Европској конференцији о менталном здрављу 2005. у Хелсинкију (модератор округлог стола о искуствима земаља пакта за стабилност Југоисточне Европе). Европској конференцији о насиљу над децом у Паленцији, Шпанија 2006., Европској конференцији о гојазности, у Истамбулу, 2006.године.

Септембра 2005. године изабран је за члана Сталног комитета Светске здравствене организације за Европу - руководећег тела WHO-ЕURО које има 9 чланова, за мандатни период 2005-2008.

Од јуна 2002 до јула 2003, од марта 2004. до новембра 2006., а затим од маја 2007. до јуна 2008. године министар здравља у Влади Републике Србије.

Члан Политичке странке Г 17 плус од оснивања, потпредседник странке.

Томица Милосавлевич министр здравоохранения Сербии
 

карта регионов Сербии

До территориальной реформы 2009 года в составе Сербии находились два автономных округа:

* Автономный край Воеводина, столица Нови-Сад
* Автономный край Косово и Метохия, столица Приштина

Примечание: часть территории Сербии, которая находится за пределами двух автономных округов, называется Центральная Сербия и не представляет собой административную единицу, находясь под прямым подчинением республиканских властей.
[править] Статистические регионы

В июле 2009 года Скупщина Сербии приняла закон о разделении страны на семь регионов:

* Воеводина
* Белград
* Западный регион
* Восточный регион
* Центральный регион
* Южный регион
* Косово и Метохия.

Эти регионы сформированы как статистические единицы, которые охватывают территориию определённых округов с целью сбора информации для Республиканского института статистики и для органов местного самоуправления.
Округа

Наряду с этим, территория Сербии поделена на 29 округов и территорию г.Белграда. На территории автономного края Воеводина находится 7 округов, на территории Косово и Метохии — 5, остальные располагаются на территории центральной Сербии. Каждый округ возглавляется главой округа, который ответственен непосредственно перед правительством Сербии. Округа делятся на несколько муниципалитетов (общин), которые обладают своими органами самоуправления.

В Сербии насчитывается 6 167 населённых пунктов. 24 из них являются городами:

* Белград
* Крагуевац
* Ниш
* Нови-Сад
* Приштина
* Валево
* Вране
* Заечар
* Зренянин
* Ягодина
* Кралево
* Крушевац
* Лесковац
* Лозница
* Нови Пазар
* Панчево
* Пожаревац
* Смедерево
* Сомбор
* Сремска Митровица
* Суботица
* Ужице
* Чачак
* Шабац

Белград, Нови-Сад, Крагуевац и Ниш делятся на несколько муниципалитетов. Остальные города Сербии организованы как единая территория локального самоуправления.


Последнее обновление: 29 июня 2010
   
     
   
     
 
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
 
   
   
 
 
   
  Система Orphus  
   
   
   
 
Copyright © marianna-ivanova 2006 - 2013. При копировании материалов активная гиперссылка обязательна marianna-ivanova.ru